Kurir: Kajmak pokupila Delta?

Kurir istražuje: Gde je otišlo 40 milijardi dinara

KAJMAK POKUPILA DELTA?

U Ministarstvu trgovine ne znaju koje trgovačke lance je država pomogla prošle godine kako bi izmirila dugove prema dobavljačima, dok je Kurir saznao da je bar trećina novca završila u firmi Miroslava Miškovića

Beograd - Kako je spasena „Delta“?

Gde je prošle godine otišlo 40 milijardi dinara kredita za likvidnost privrede - niko ne zna.

Ono što je poznato jeste da je taj novac bio namenjen za pomoć velikim trgovcima da po skoro dvostruko nižim kamatnim stopama izmire ogromna dugovanja prema dobavljačima.

Prema saznanjima Kurira, znatan deo tih para je upravo završio u „Delti“ kako bi izmirili dobavljače. Međutim, kako smo saznali od dobro obaveštenih izvora, veliki deo tih „dobavljača“ bile su upravo firme Miroslava Miškovića! Sumnja se da je najmanje trećina novca otišla najvećoj srpskoj trgovačkoj kompaniji i njenim zavisnim preduzećima! Što je najgore - resorno ministarstvo nije vodilo evidenciju kome su odobravane subvencije!

- Obratili ste se na pogrešnu adresu! Mi ne znamo i nismo u obavezi da znamo koje su to kompanije jer su banke te koje odobravaju kredite svojim klijentima, a ne mi - odgovorili su nam nadležni u Ministarstvu trgovine.

Da li su oni stvarno pogrešna adresa, pokušali smo da saznamo i od samog ministra, ali nije odgovarao na naše pozive. Ono što je jedino zvanično jeste da su krediti išli preko Banke Inteze, Erste, Komercijalne, Hipo Alpe-Adrija i Sosijete ženeral banke.

S druge strane, u kompaniji „Delta“ nisu hteli da govore o ovome jer, kako su nam rekli, ova pitanja spadaju u domen poslovne tajne.

Drašković: Očigledno da se ekonomska politika kreira prema velikim igračima

Međutim, dr Božo Drašković iz Instituta za ekonomska istraživanja kaže da je ovako nešto nemoguće i nezapamćeno u ekonomskoj praksi.

- Siguran sam da vas obmanjuju i da na taj način kriju podatak koga su favorizovali! Ako vas podsetim da je kompanija „Delta“ bila jedan od većih zagovornika subvencionisanih kredita, onda vam je sve jasno - izričit je Drašković.

Prema njegovim rečima, princip je takav da, ako država subvencioniše kamatnu stopu, mora da zna u koju svrhu dale novac, kome i koliko.

- Banci je svejedno da li je dobila kamatu od države ili klijenata, ali država je ta koja mora da zna da li će njene mere uticati na povećanje likvidnost privrede - objašnjava Drašković i ističe da je očigledno da se ekonomska politika kreira prema velikim igračima.

Inače, iz budžeta je ove godine u istu svrhu, to jest za subvencionisanje kamatnih stopa za kredite za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava, izdvojeno dodatnih 3,35 milijardi dinara. 

Šta je Milosavljević govorio

Januar 2009 - Ministar trgovine Slobodan Milosavljević organizovao je nekoliko sastanaka s predstavnicima velikih trgovinskih lanaca, poput „Delte“, „Metroa“, Veropulosa“, kako bi razgovarali o subvencionisanim kreditima. Sve kompanije zdušno podržale pomoć države.

5. februar 2009 - Ministar trgovine Slobodan Milosavljević najavio je da će Vlada izdvojiti 40 milijardi dinara za poboljšanje likvidnosti srpske privrede i da će trgovinski lanci po dvostruko povoljnijim uslovima u odnosu na tržište doći do jeftinijeg kapitala kako bi isplatili dobavljače.

23. februar 2009 - Slobodan Milosavljević apelovao na velike lance da uzimaju subvencionisane kredite i tako pomognu likvidnost srpske privrede.

8. maj 2009 - Slobodan Milosavljević izjavio je da pomenutu kreditnu podršku mogu i treba da iskoriste i trgovinska preduzeća i time pomognu svojim dobavljačima, ali i ukupnoj privredi Srbije.

Jul 2010 - Milosavljević izjavio da je likvidnost privrede i trgovine Srbije popravljena upravo zahvaljujući subvencionisanim kreditima države.

Milosavljević: Ne znam gde je otišlo 40 milijardi dinara

Ministar trgovine Slobodan Milosavljević izjavio je za Kurir da nije postojala obaveza da se ovo ministarstvo obaveštava o tome koje trgovačke kompanije su uzele pomenute kredite.

- Mi smo samo sugerisali i zalagali se da trgovinski lanci dobiju te kredite kako bi se pomoglo dobavljačima. Međutim, koliko je meni poznato, niko od većih i ozbiljnijih trgovinskih lanaca nije želeo da uzme kredit za izmirenje dugova prema dobavljačima jer nisu bili zadovoljni uslovima - objasnio je Milosavljević. Na naše pitanje gde je onda otišlo oko 40 milijardi dinara, ministar trgovine je odgovorio: - Zaista ne znam!

Drašković: Dobavljačima se i dalje duguje!

Ako Ministarstvo trgovine stvarno želi da pomogne i poboljša likvidnost privrede, treba direktno da subvencioniše proizvođače, a ne trgovinske lance, uveren je Drašković. Prema njegovim rečima, subvencionisanim kreditima se ništa nije postiglo jer „veliki igrači“ i dalje ne plaćaju redovno dobavljačima i produžavaju rokove izmirenja dugova.

- Milosavljević je na ovaj način samo poboljšao položaj velikih trgovaca, dok je malim osigurao propast jer robu nabavljaju pod nepovoljnijim uslovima i plaćaju je avansno - zaključuje Drašković.

(Kurir)